Iako većina umjerno računarski pismenih ljudi zna da je procesor ili CPU jedna od komponenti njihovog računara, velika većina njih ne zna šta je CPU zapravo.
Prije svega, šta je CPU? CPU je skraćenica od Central Processing Unit ili u prevodu Centralna procesorska jedinica (procesor), je glavni dio računara koji radi na zadanim programskim naredbama, te se izvode osnovne radnje nad podacima. Centralni procesor nadzire glavni program i upravlja svim ostalim dijelovima računara.
Procesor je, zapravo, mozak računara i on je taj koji odlučuje kako i šta teba da se radi na vašem računaru. Što je on jači i brži (što obično znači i skuplji) računar će biti pouzdaniji i jači.
Moderni procesori su obično mali, u obliku kvadrata sa mnogo pinova (iglica) ili pad-ova (kontaktnih površina). CPU se postavlja direktno na CPU „slot“ na matičnoj ploči. Trenutno aktuelni procesori imaju 1151 (INTEL LGA) ili 1331 (PGA) pinova i prilikom monaže i demontaže treba biti veoma pažljiv da ne dođe do oštećenja.
Procesor ne vidite čim otvorite računar jer je obično sakriven ispod hladnjaka sa ventilatorom (tzv. kuler). Procesor je jedan od dijelova računara koji se najviše grije (tu su i napajanje i grafička kartica), te je bitno i da imate dobro i kvalitetno hlađenje kao i da se redovno čisti od prašine i ostalih nečistoća. Još jedna bitna stavka kod hlađenja procesora je termalna pasta koja se stavlja između procesora i “kulera” da bi se poboljšala toplotna provodljivost i time bolje odvođenje toplote sa procesora. Prilikom svakog skidanja hladnjaka preporučujemo da obavezno zamjenite i termalnu pastu.
Postoji mnogo vrsta procesora i karakteristike koje ih razlikuju tiču se brzine rada procesora, dužine procesorske instrukcije, broja jezgra, te procesorska keš memorija. Sve ove komponente utiču na brzinu i jačinu računara.
Maksimalan broj operacija koje procesor može izvršiti u jednoj sekundi trenutno se obilježava u gigahercima (GHz) i predstavlja brzinu rada procesora. Brži procesor znači bolje performanse, što obično znači i „moćniji“ računar.
Postoje 32-bitni i 64-bitni procesori što označava broj bitova koji se istovremeno prenosi i obrađuje u procesoru, što predstavlja termin“dužina procesorske riječi“. Novi procesori su 64-bitni.
Jedna od karakteristika procesora jeste broj njegovih jezgra.Višejezgarni procesor jeste fizički jedan procesor u kome se nalazi više procesora koji su nezavisni. Da bi iskorištenost ovakvih procesora bila dobra najbolje bi bilo da imate operativni sistem i aplikacije koje imaju mogućnost paralelnog rada na više jezgara.
Procesorska keš memorija je termin na koji se malo obraća pažnja prilikom kupovine procesora, ali koja je bitna. Kad procesor „provali“ da se neke radnje ponavljaju i stalno koriste jedni te isti podaci, on će to da spakuje u neki svoj keš (cache). Taj keš možete shvatiti i kao mini-RAM memoriju kapaciteta 1-8MB (u ovom trenutku za obične korisnike) ali koja radi mnogo brže, s tim što će podatak umesto da bude spakovan na RAM memoriju biti spakovan u keš procesora, te se smanjuje komunikacija sa RAM memorijom što na kraju dovodi do veće brzine rada. Veći keš = potencijalno brži računar.
Intel i AMD su dva trenutno najpopularnija CPU proizvođača za desktop računare, laptope i servere. Oba proizvođača prave ekstremno kvalitetne procesore bez obzira na cjenovni rang. I INTEL i AMD će vam trajati prilično dugo ukoliko znate generalno održavati vaš računar. U najnižim kategorijama, gdje je cijena apsolutno najbitniji faktor, AMD nudi veoma dobre ponude, naročito sa svojom APU platformom. Ukoliko su vam bitne performanse integrisane grafike, AMD zaista nudi dosta u tom domenu, premda treba reći da i svi Intel procesori dolaze sa integrisanim grafikama. Kako cijena raste, i prelazi se u nižu srednju klasu, Intel Core procesori postepeno preuzimaju primat zahvaljujući performansama svojih jezgara iako i dalje AMD rješenja i ovde nude dosta za uloženi novac – ali sve manje kako cijena raste.
Šta svi ovi gore navedeni podaci znače za prosječnog korisnika računara, šta je za njega bitno za odabir procesora prilikom kupovine? Prvo što treba da uradite prije nego što se odlučite koji procesor želite u vašem računaru jeste da pitate sebe:„Šta ja želim da radim na svom računaru?“, odnosno da li ćete računar koristiti za Facebook/surfovanje, slušanje muzike, gledanje filmova, igrice ili se bavite obradom zvuka, videa i slično ili računar koristite u poslovne svrhe za rad sa „težim“ aplikacijama i programima. Odgovor na ovo pitanje trebao bi da bude osnovni putokaz pri odabiru procesora.
Comments are closed.