Secure Digital (SD) kartice su oblik fleš memorije koje se koriste za pohranjivanje podataka na mnogim modernim digitalnim uređajima. One se razlikuju od ostalih medija za pohranu po tome što se na njih može zapisivati više puta i ne zahtijevaju energiju da bi zadržale svoj sadržaj. To ih čini idealnim izborom za elektronske uređaje kao što su mobilni telefoni i digitalne kamere, koje imaju stroge energetske potrebe i trebaju medij na koji se može spremati više puta. Za razliku od tradicionalnih hard diskova, SD kartice takođe ne sadrže pokretne dijelove, pa su znatno otpornije na slučajne udarce i padove.
Kako bi koristili SD kartice, vaš elektronski uređaj prvo mora biti sposoban za čitanje kartica. Uređaji kao što su digitalni fotoaparati i mobilni telefoni često sadrže SD slot, ali ne može se mijenjati prihvatanje kartice, ako to već nije moguće. Mnogi laptopi i tableti imaju soket za SD memorijske kartice i druge vrste memorijskih kartica, a možete kupiti USB ‘čitač’ memorijskih kartica kako biste omogučili vašem računaru korištenje memorijskih kartica.
Podaci u SD karticu pohranjuju se na niz elektronskih komponenti pod nazivom NAND čipovi. Ovi čipovi omogućavaju da podaci budu zapisani i pohranjeni na SD karticu. Kako čip nema pokretnih dijelova, podaci se mogu prenijeti s kartice brzo, daleko iznad brzine koje su moguće korištenjem CD-a ili hard-disk medija. NAND čipovi u SD kartici se ne troše i oštećuju lako, tako da podaci mogu biti napisani na njih više puta, što čini SD kartice otpornim i omogućava dugotrajnu upotrebu.
Zbog sprečavanja slučajnog gubitka podataka, mnoge SD kartice dolaze opremljene sa “katancem” za podatke koji se nalaze na kartici. To se postiže putem malog prekidača, koji, ako je uključen, ne dopušta pisanje novih podataka, kao ni pisanje preko postojećih podataka zapisanih na kartici. Budući da je ova vrsta zaštite ugrađena u SD karticu, ne morate brinuti o tome da li će vaši uređaji ovo poštovati. Kada podaci više ne trebaju biti zaštićeni, prekidač se može prebaciti, tj. ugasiti, omogućavajući neograničeno korištenje kartice.
Sa razvojem tehnologije došlo je do smanjivanja formata kartica, pa su postale manje, lakše, umnogostručen je kapacitet spremanja podataka, podložnije su za manje uređaje (poput mobilnih uređaja). Takođe je ponuđen adapter, koji Micro SD pretvara u SD karticu standardnog formata. Time ste u potpunosti nezavisni o soketima i uređajima na koji ćete stavljati SD kartice.
Najuglednija imena u proizvodnji memorijskih kartica su svakako SanDisk, Lexar, Transcend i Samsung. Ono na što morate obratiti pažnju, prilikom izbora je brzina kartice.
Oznake koje ćete vidjeti na karticama su SDXC ili SDHC ili SD. Razlika je u brzini prenosa podataka, odnosno količini podataka koje mogu pohraniti. SDXC kartica (Secure Digital Extended Capacity) ima kapacitet od 64 GB i može narasti do 2 TB. SDHC kartica (Secure Digital High Capacity) može pohraniti do 32 GB podataka, a SD kartica može podnijeti samo do 2GB.
SDXC kartice imaju veće brzine prenosa podataka, uz maksimalnu brzinu od 300Mbps. Za razliku od toga, SDHC kartice mogu postići i do 10Mbps. Pravilo je – veća klasa, brža kartica. Ovo je i najvažniji parametar na kartici. Da bi pronašlii pravu brzinu, SD / SDHC / SDXC kartice se dijele u četiri klase: klasu 2, klasu 4, klasu 6 i klasu 10. Kartice klase 2 nude minimalnu održivu brzinu prenosa podataka od 2 megabajta u sekundi (Mbps), Klasa 4 4MBps i Klasa 6 od 6 Mbps i Klasa 10 10Mbps.